„Hajde da Preselimo Moju Bivšu u Tvoj Stan da Izbegnem Alimentaciju,“ Predložio je Suprug

Ana je oduvek bila praktična žena. Kada je upoznala Marka, znala je da on ima sina iz prethodne veze. Marko je bio iskren u vezi s tim, i Ana je cenila njegovu otvorenost. Zabavljali su se godinu dana pre nego što su se venčali, i Ana je mislila da je razmotrila sve potencijalne izazove uloge maćehe. Međutim, ništa je nije moglo pripremiti za ono što je usledilo.

Markova bivša, Jelena, oduvek je bila deo njihovih života. Ona i Marko su delili starateljstvo nad sinom, Jovanom, i činilo se da taj aranžman funkcioniše dovoljno dobro. Ana se čak slagala s Jelenom, što je smatrala blagoslovom. Ali stvari su krenule čudnim putem kada je Jelena izgubila posao i potom stan. Borila se da sastavi kraj s krajem i bila je na ivici beskućništva.

Jedne večeri, Marko je došao kući s predlogom koji je ostavio Anu bez reči. „Šta misliš da Jelena privremeno pređe kod nas?“ predložio je ležerno tokom večere. Ana se skoro zagrcnula hranom.

„Jesi li ozbiljan?“ upitala je, pokušavajući da zadrži miran ton.

„Da, mislim, bilo bi privremeno. Samo dok se ne snađe,“ objasnio je Marko.

Ana nije mogla da veruje šta čuje. „I gde bi ona spavala? Jedva imamo dovoljno prostora i za nas.“

„Mogla bi da koristi gostinsku sobu,“ odgovorio je Marko kao da je to najlogičnije rešenje na svetu.

Ana je osetila kako joj se u stomaku stvara čvor. „A šta će biti s Jovanom? Kako će to uticati na njega?“

Marko je slegnuo ramenima. „Biće srećan što su mu oba roditelja tu.“

Ana je znala da tu ima više nego što Marko priznaje. „Da li se ovde stvarno radi o pomoći Jeleni, ili postoji nešto drugo što mi ne govoriš?“

Marko je oklevao na trenutak pre nego što je konačno priznao: „Ako Jelena pređe kod nas, neću morati da plaćam alimentaciju neko vreme. To bi nam stvarno pomoglo finansijski.“

Ana je bila zapanjena. „Dakle, ovo se radi o novcu? Želiš da preseliš svoju bivšu u naš dom da uštediš na alimentaciji?“

Marko je gledao u svoj tanjir, nesposoban da joj pogleda u oči. „Samo dok ne nađe novi posao,“ promrmljao je.

Ana je osetila talas besa i izdaje kako preplavljuje njeno telo. Oduvek je znala da biti s Markom znači suočavanje s njegovom prošlošću, ali nikada nije zamišljala da će doći do ovoga. Ideja o životu pod istim krovom s Jelenom bila je nepodnošljiva.

„Ne mogu da verujem da ovo uopšte razmatraš,“ rekla je Ana, drhtavim glasom. „Ovo nije samo o novcu; ovo je o našoj porodici i našem zdravom razumu.“

Marko je pokušao da je umiri, ali šteta je već bila učinjena. Poverenje koje je bilo temelj njihove veze sada je bilo narušeno. Ana nije mogla da se oslobodi osećaja da Marko stavlja svoju finansijsku pogodnost iznad njihovog braka.

Narednih dana napetost među njima rasla je. Ana nije mogla da pogleda Marka a da ne oseti mešavinu besa i razočaranja. Znala je da mora doneti odluku, i to neće biti lako.

Na kraju, Ana je odlučila da ne može živeti u situaciji gde bi bivša supruga njenog muža bila stalna prisutnost u njihovom domu. Spakovala je svoje stvari i otišla, shvativši da su neki kompromisi preveliki za napraviti.

Markov plan da uštedi novac koštao ga je braka. Gledao je kako Ana izlazi kroz vrata, znajući da je napravio strašnu grešku. Kuća nikada nije delovala praznije, a tišina je bila zaglušujuća.