„Na Jednoj od Tih Zabava, Upoznao Sam Emiliju i Izgubio Glavu“: Najgora Odluka Mog Života. Moja Supruga Nikada Neće Oprostiti Takvu Izdaju

Sara i ja smo se upoznali tokom druge godine na Univerzitetu u Varšavi. Bilo je hladno novembarsko popodne, a studentski savet se okupio da raspravi predstojeći zimski bal. Kao i obično, kasnio sam, a kada sam konačno stigao, prostorija je već vrvela od aktivnosti. Ljudi su raspravljali o iznajmljivanju kostima za događaj, ali moja pažnja je odmah bila usmerena negde drugde.

Tamo je stajala, pored prozora, njena kestenjasta kosa hvatala je svetlost na pravi način. Emilija. Bila je nova u savetu, prešla je iz druge škole pre samo nekoliko nedelja. Čuo sam njeno ime u prolazu, ali je nikada ranije nisam video. U tom trenutku, sve ostalo je izbledelo.

Trebalo je da znam bolje. Sara i ja smo tada bili zajedno već tri godine. Upoznali smo se tokom orijentacije za brucoše i brzo postali nerazdvojni. Bila je moj oslonac, moj poverenik i najbolji prijatelj. Ali nešto u vezi sa Emilijom privuklo me je kao moljca ka plamenu.

Tokom narednih nekoliko nedelja, tražio sam izgovore da budem u blizini Emilije. Radili smo na nekoliko projekata saveta zajedno, i svaki put kada bismo se sreli, osetio sam iskru koju nisam mogao da ignorišem. Nije prošlo dugo pre nego što smo počeli da se viđamo van obaveza u savetu—odlazili smo na kafu, učili zajedno, a na kraju i posećivali zabave.

Jedne noći, na posebno divljoj zabavi koju je organizovalo jedno od bratstava, stvari su krenule po zlu. Sara je bila van grada kod svoje porodice, a ja sam se našao sam sa Emilijom u mračnom uglu kuće. Muzika je bila glasna, pića su tekla, i pre nego što sam shvatio, ljubili smo se.

Voleo bih da mogu reći da je to bio kraj, ali nije. Taj poljubac je vodio ka još nečemu, i uskoro smo se krišom viđali iza Sarinih leđa. Krivica me je izjedala, ali nisam mogao da prestanem. Emilija je bila opojna, a ja sam bio zavistan.

Sve se srušilo jedne sudbonosne večeri kada se Sara vratila sa svog putovanja ranije nego što sam očekivao. Ušla je u naš stan i zatekla mene i Emiliju zajedno, a izraz na njenom licu nikada neću zaboraviti. Nije rekla ni reč; samo se okrenula i otišla.

Pokušao sam da stupim u kontakt s njom, da joj objasnim sebe, ali nije htela da čuje. Ispraznila je naš stan sledećeg dana i blokirala moj broj. Naši prijatelji su bili besni na mene, a vest o onome što sam uradio brzo se proširila kampusom. Postao sam izopštenik preko noći.

Emilija i ja smo pokušali da uspemo neko vreme, ali bilo je osuđeno na propast od početka. Temelj naše veze bio je izgrađen na lažima i izdaji, i nije prošlo dugo pre nego što smo počeli stalno da se svađamo. Na kraju se prebacila na drugi fakultet, a ja sam ostao sam sa svojim kajanjem.

Gledajući unazad, shvatam koliko sam bio glup što sam bacio nešto tako dragoceno zbog prolaznog trenutka strasti. Sara je bila ljubav mog života, a ja sam uništio sve što smo zajedno izgradili zbog ničega. Pokušao sam da stupim u kontakt s njom tokom godina, ali nikada nije odgovorila. Ne mogu da je krivim; neke rane su previše duboke da bi zarasle.

Sada, svaki put kada prođem pored te stare prostorije studentskog saveta ili vidim poster za zimski bal, podsetim se svoje najveće greške. To je bolna lekcija koju ću nositi sa sobom do kraja života.