„Moja supruga ima 54 godine, ja 56. Odlučila je da postane pravi tiranin: Sada stalno posećuje našu decu, nudeći im pomoć oko kućnih poslova“
Moja supruga, Milena, i ja smo zajedno više od tri decenije. Prošli smo kroz mnoge oluje, odgajili dvoje divne dece i izgradili život za koji sam mislio da je čvrst i predvidljiv. Ali u poslednje vreme, Milena je postala neko koga jedva prepoznajem.
Milena je prošlog meseca napunila 54 godine, a ja imam 56. Uvek smo bili tim, razumevajući međusobne hirove i navike. Ali u poslednje vreme, ponaša se na načine koji me ostavljaju zbunjenim i frustriranim. Sve je počelo pre nekoliko meseci kada je počela češće da posećuje domove naše dece.
Naš sin, Marko, ima 30 godina i živi sa svojom suprugom i dvoje dece u obližnjem gradu. Naša ćerka, Ana, ima 28 godina i nedavno se preselila u svoj stan. Milena je oduvek bila brižna majka, ali njeno nedavno ponašanje prevazilazi brižnost—postalo je nametljivo.
Počela je tako što je nudila pomoć oko kućnih poslova. U početku je to delovalo kao ljubazan gest. Otišla bi kod Marka i pomogla oko veša ili očistila Anin stan. Ali ubrzo je to postalo opsesija. Bila je tamo skoro svaki dan, nepozvana, preuzimajući njihove domove kao da su njeni.
Marko i Ana su pokušali da budu ljubazni u početku, ali bilo je jasno da im je neprijatno. Imaju svoje živote i rutine, a Milenino stalno prisustvo bilo je ometajuće. Pokušao sam da razgovaram s njom o tome, ali me je odbacila, rekavši da samo želi da pomogne.
Ali nije se radilo samo o pomoći. Milena je počela da kritikuje način na koji rade stvari—kako Markova supruga kuva, kako Ana organizuje svoj stan. Preuređivala bi im nameštaj, bacala stvari koje je smatrala nepotrebnim i nametala svoja pravila u njihovim domaćinstvima.
Došlo je do tačke kada su Marko i Ana morali da je zamole da prestane da dolazi tako često. Bili su blagi ali odlučni, objašnjavajući da im treba njihov prostor. Milena je bila povređena i ljuta. Optužila ih je da su nezahvalni i nepoštovani.
Kod kuće stvari nisu bile ništa bolje. Milenina frustracija s decom prelila se na naš odnos. Postala je razdražljiva i kratkog fitilja, ljuteći se na mene zbog najmanjih stvari. Naš nekada miran dom sada je bio ispunjen napetostima i svađama.
Pokušao sam da razumem šta se dešava s njom. Da li je ovo kriza srednjih godina? Da li se oseća neispunjeno ili dosadno? Predložio sam da zajedno posetimo terapeuta, ali je odbila. Tvrdila je da s njom nema ništa loše—da su svi drugi ti koji su se promenili.
Poslednja kap bila je kada se pojavila u Aninom stanu nenajavljena jedne večeri. Ana je imala prijatelje na večeri, a Milena je upala, kritikujući hranu i društvo. Bilo je to ponižavajuće za Anu i ponižavajuće za mene kada sam kasnije čuo za to.
Ana me te noći pozvala u suzama, rekavši da više ne može to da podnese. Marko me takođe pozvao, izražavajući svoju frustraciju i zabrinutost. Oboje vole svoju majku ali više ne mogu da podnesu njeno ponašanje.
Suočio sam se s Milenom ponovo, ali ovaj put to se pretvorilo u veliku svađu. Optužila me da sam na strani dece i da je ne podržavam. Rekao sam joj da mora poštovati njihove granice i dati im prostora. Istrčala je iz kuće, rekavši da joj ne treba niko ko će joj govoriti šta da radi.
Te noći sam sedeo sam u našem dnevnom boravku, osećajući dubok osećaj gubitka. Žena koju volim i s kojom delim svoj život postala je stranac. Naša porodica se raspada, a ja ne znam kako to da popravim.
Milena se nije vratila kući od te svađe. Ostaje kod prijateljice, odbijajući da razgovara sa mnom ili decom. Naša nekada bliska porodica sada je razjedinjena, a ja ostajem pitajući se hoćemo li ikada pronaći put nazad jedni do drugih.