Moj odnos sa svekrvom, Milenom, oduvek je bio napet. Razmenjivali smo ljubaznosti iz pristojnosti, ali uvek je bilo napeto. Nikada nisam razumeo razlog za naš napet odnos.
Dozvolila sam ćerki i njenom mužu da se usele u moju kuću kada su prolazili kroz težak period, ali su počeli da postavljaju svoja pravila. Neću to tolerisati jer je ovo moja kuća, pa će se stvari raditi na moj način. Moja ćerka je odlučila da se uda pre nego što je završila fakultet. Pokušala sam da je ubedim da ne donosi tako ishitrenu odluku, ali me nije slušala.
Niko me ne razume. Nedavno sam izbacila sina i preselila se kod snahe. Moja porodica misli da sam izgubila razum. Ne kajem se zbog svoje odluke. Jedino što me muči je što nisam ranije imala hrabrosti da mu se suprotstavim. Moj pokojni muž bio je zgodan čovek: visok, tamnokos, širokih ramena, smeđih očiju i grube puti. Njegov glas bio je dubok i baršunast.
Iako sam najmlađa u porodici, nikada se nisam osećala razmaženo ili tretirano sa popustljivošću. Moj brat i ja smo odrasli u malom selu u ruralnoj Srbiji. Za mene je to bilo samo obično mesto, ali sada imam nešto sa čim mogu da ga uporedim. Naša majka nas je sama odgajala, upravljajući malom farmom sa nekoliko životinja. Evo moje priče o tome kako sam sve to ostavila iza sebe.
Nedavno je Ana podelila neobičnu situaciju koja se odigrala u njenoj porodici. Uvek je znala da Marko ima dete iz prethodne veze, ali nikada nije očekivala komplikacije koje će to doneti.
Najfrustrirajući deo je što Marko zaista ne razume zašto sam ga napustila. U njegovom umu, obezbedio je sve što su našem sinu i meni bilo potrebno za udoban život. Njegova majka je uvek insistirala da treba da budem zahvalna što mi je dozvoljeno da živim u njihovoj kući. Nikada se nije slagala s tim da iznajmimo sopstveni stan. Čak je predložila da
Milica je bila neverovatno lepa žena. Prirodno, muškarci su pokušavali da privuku njenu pažnju, ali ona nije bila zainteresovana i družila se samo sa svojim bliskim krugom prijatelja. Nikada nije delovala kao da primećuje bilo koga drugog.
Iako živimo u užurbanom gradu, naše naselje je obično mirno. Ali jednog sudbonosnog dana, poseta moje sestre pretvorila je moj mirni dom u zonu katastrofe.
– Moj muž se bori sa jakim bolovima u leđima, a i ja sam iscrpljena – sve zbog toga što smo odlučili da sredimo naš zapušteni dvorište! – deli šezdesetdvogodišnja gospođa Milena. – Naša bašta je godinama bila zarasla i neuređena; jednostavno nismo imali vremena… Ove godine smo odlučili da se pozabavimo time, i sada plaćamo cenu.
Rođaci mog muža žive u susednom gradu. Odlučili smo da ih posetimo. Naravno, pozvali smo ih unapred da im javimo. Rođaci mog muža su delovali veoma zadovoljno.
Sada moja porodica očekuje da se izvinim, ali ne osećam krivicu. Nakon godina napornog rada, konačno sam uspela da otplatim studentske kredite. Poslednjih pet godina žrtvovala sam svoj lični život za finansijsku stabilnost.
Moj sin se oženio pre skoro deset godina ženom koja je već bila u braku i imala divnu ćerku. Prihvatila sam i nju i njeno dete svim srcem. Uvek sam podržavala mladu porodicu, ponekad finansijski, ponekad čuvanjem deteta kako bi moj sin i njegova žena mogli imati malo vremena za sebe. Moj odnos sa snajom je uvek bio napet, ali nikada se nismo svađale. Njena prva
